Објављено и на сајту Вечити шах, 25. 3. 2026.
Пише: ФМ Слободан Бојковић
09.03.2026 / ФМ Андрејић, Владица (2122) : Ин мемориам ВМ Славољуб Марјановић (1955-2026)
18.03.2026 / ИМ Петронијевић, Зоран (2405) : Ин мемориам Славољуб Марјановић (1955-2026)
Ово је мала допуна надахнутог и исцрпног текста ИМ Зорана Петронијевића о велемајстору Славољубу Марјановићу – Марјанку, објављеном на шаховским порталима Вечити шах, и Шах-мат листа. Ради повезаности, неки детаљи се понављају.
Марјанко је рођен у Лалинцу, и у њему је и одрастао. Село је удаљено око 10 км од Ниша, и у то време није постојала аутобуска веза са Нишем, а реткост су били и приватни аутомобили. Зато је његов успех, у таквим отежаним околностима, још већи, фасцинантан!
Јер, тек са једанаест година, 1966, почео је повремено, уз велике напоре, да долази суботом у Ниш у Пионирски дом на групне часове познатог нишког шаховског педагога Драгољуба Михајловића, а са 13 је пионирски првак Ниша. Са 15 година се већ изборио да учествује на првом Међународном турниру Ниш 1970, на коме осваја седмо место међу 12 учесника. На Mеђународном турниру Ниш 1971. је шести (5-7), у друштву са ИМ Миланом Вукићем (сениорским прваком Југославије за претходну годину) и ИМ Спиридоновим. А на Међународном јуниорском турниру у Шилду 1971. је други, иза победника М. Стина.
Године 1972. је први на сениорском првенству Ниша – квалификационом турниру за Међународни турнир Ниш 1972. Те и следеће, 1973. године, до одласка из Ниша, је и прва табла екипе ШК „Железничар“, учесника Друге Савезне лиге Југославије.
И као што ИМ Зоран Петронијевић пише, три пута је узастопно омладински првак Југославије (1971, 1972 и 1973. године) што нико после њега није поновио. Два пута је представник Југославије на омладинским првенствима света. У свом првом покушају, у Тисајду 1973. је 4-5, да би у другом покушају, 1974. у Манили, био трећи на свету у узрасту 16-20 година! Идући узлазном линијом, са 23 године постаје велемајстор. Неопходну, другу норму, освојио је у јакој конкуренцији у шаховској Русији.
Ови почетни метеорски успеси дечака из провинције не би били могући без визије и вере и у (на први поглед) немогуће; а затим је следило брушење урођених дарова и стечених врлина кроз самодисциплину, упоран рад, бескомпромисност, поштење и одлучност да се не одустаје. А као што се у Ин мемориаму истиче, Марјанко је све своје шаховске успехе остварио практично сам, с обзиром да никада у каријери није имао тренера. И то га је спутало да постигне још веће успехе.
Зато у позним годинама не чуди поистовећивање са Ђоковићем из млађих дана и навијање да не поклекне у борби за светски трон. Да га освоји, и што дуже на њему остане. Истичем да су нам победе Ђоковића, упркос блаћењу Срба у медијима света, подизале самопоштовање и доносиле радост.
Марјанков раздрагани глас сам последњи пут чуо после Ђоковићеве победе против Синера у полуфиналу турнира у Мелбурну. У таквим приликама његов узбуђен, скоро младалачки звонак глас: Калимера! Победили смо!
Пораз Ђоковића против Алкараза га је ожалостио, јер га је подсетио на смену генерација, а напад САД на Иран га забринуо због могућег рата на Блиском Истоку, где му живи ћерка са зетом и унучићима.
А онда, осмог марта, издало га је срце; оно исто којим је неуморно корачао кроз живот.
ФМ Слободан Бојковић
П.С. За младе генерације шахиста, одрасле уз компјутере и моћне шаховске програме за анализе позиција и партија, у прилици да могу да се селе са турнира на турнир, и уз помоћ тренера, спонзора и/или федерација успешно одиграју 150 и више турнирских партија годишње и… описани први успони Марјанка можда не буде велико поштовање. Али пре 60 година све је било другачије и у много чему далеко теже…