Претходно објављено на порталу Борба за истину, 7. 4. 2023.
Пише: Слободан Бојковић
Поучен народним наравоученијем да петлови који најављују зору у поноћ први завршавају у супи, догађаје пратим са задршком, па стога често нисам преко масовних медија правовремено информисан и инструисан. А по генетској особини српског народа, а и због поодмаклих година, кратког сам памћења; многе ствари, поготово непријатне, брзо заборављам. Вођен реченим, тек сада сам схватио да се половином месеца марта навршило три године од објављивања пандемије СЗО, или, што је по мени вероватније, и реализације пландемије глобалне светске елите? Са мазохистичком носталгијом сам се сетио да одавно нисам чуо „умирујуће“ изјаве перјанице Кризног штаба, одликованог пуковника у резерви, незаобилазног др Предрага Кона, ни његовог, у пандемији активног саборца, пуковника др Иве Удовичића. Зато, у недостатку упозоравајућег, да не кажем и претећег, милозвучја истих актера, задојен локалпатриотизмом, поводом тог „јубилеја“ упијам сваку реч из датих интервјуа мог Нишлије, епидемиолога др Бранислава Тиодоровића, све време такође важног, незаобилазног члана Кризног штаба. Ево пар главних изјава, поређаних погледом уназад.
„Са историјске дистанце може се рећи да је локдаун био неоправдан, али да су све против-епидемијске мере биле неопходне у одређеним ситуацијама.
Др Тиодоровић је подсетио да је вирус корона показао изузетну мутагеност што је доводило до изненадних промена и погоршања епидемиолошке ситуације, додајући да се са проналаском вакцина, њиховим усавршавањем и производњом бољих лекова овладало целокупном ситуацијом, а све новији мутанти и подсојеви постали мање смртоносни.“ (15. 3. 2023, портал Блица)
Претходно, на истом порталу, 28. 2. 2023. је истакнуто: „Постковид синдром, како је казао проф. др Бранислав Тиодоровић, може трајати неколико месеци, па и годину или две. […] – Где је пад имунитета значајан, ту пост ковид дуже траје и то без обзира на године.“
Од малена задојен сеоском – народном медицином моје бабе по оцу, нана Евгеније, која је у тренуцима одмора листала приручник учитеља и народног лекара Васе Пелагића, и здушно користила савете за добробит укућана и осталих, није ми лако, јер не желим да прихватим статистичко поимање светске Струке да пост Ковид траје и до две године. Али нажалост, чињеница је да је клиничка пропедевтика сведена на најниже гране, јер је лекар, за оно кратко време које му је одређено за преглед пацијента, преокупиран куцкањем по тастатури и могућим падом система услед мањкавости инсталираних (на разним тендерима) купљених програма. С обзиром да пацијенти углавном не знају своје референтно стање параметара у здравом стању, већина лекара којима се обраћају, радећи по иновираним протоколима, правовремено не препознаје болесно стање. А када већ узнапредовалу болест препозна, измешану са многим придруженим последицама, проглашава је за хроничну, и ето белаја. На пример, важан за имунитет неопходан број моноцита од 0,40-0,60 109/л смањен је на доњу референтну вредност од 0,05 109/л, и са дужим периодима смањеног броја лимфоцита услед Ковида или других узрочника, реализују се предуслови за наставак пада имунитета, активирање прикривених и/или контролисаних хроничних болести, и појаву аутоимуних болести, уз даље будуће невоље. Исти је случај са вредностима седиментације која указује и на упалне процесе, а и са неким другим важним лабораторијским биохемијским параметрима – код којих се многа упозоравајућа стања проглашавају нормалним јер су у, статистички посматрано, задовољавајућим референтним границама. А реално гледано, сваки човек је јединствен, и без обзира на упрошћавања и генерализације, различито реагује на исте ситуације и услове животног окружења. Стога исте бројне вредности параметара код неког указују на болест, иако су код других људи у границама такозване нормале. И не значи да са годинама, с обзиром на процесе старења, треба у свим областима, и у раду свих органа, да очекујемо све лошије и лошије резултате!
Брига Струке за народ
Др Тиодоровић даље наставља: „Забрињава и чињеница да имамо више дементних људи него што смо их имали раније. Корона вирус погађа централни нервни систем и то је веома озбиљно. Повећан број дементних бележи се код старијих људи, али чуди то што су били добро и добро се носили са короном, али се касније појавио повећан број деменција. То мора да се прати и неуролози су ту најважнији.“
Добро јутро, Србијо! Али чему се то Струка чуди?
Треба истаћи да се одавно, још код вишевалентних и ММР вакцина за обавезну вакцинацију деце, а потом и код осталих вакцина, као адјуванси (појачавачи имуног одговора) користе нано честице алуминијума и живе – да би се заобишла прва линија фронта и деловало са друге позиције, из главе, преко неуро-ендрокино-имунолошког система (а и добијала сазнања о реакцијама недовољно проученог АПУД система). Таложењем тих отровних супстанци, сада и уз графен оксид који се налази у већим количинама у свакој вакцини против Ковида, повећава се број „нано робота“ који делују на непредвидљиви (да ли?) начин. Наиме, одавно се зна да жива разара нервни систем, да је разлог повећања броја аутистичне деце, а сада се зна и да графен оксид, осим деловањем електричним и магнетним пољем, делује и као изванредан тип нано жилета за изазивање микрокрварења и упала крвних судова. Зато нагли пораст тромбоза, деменције и можданих, као и срчаних удара, поготово код старијих, није изненађујући, јер су они у највећем броју примили све препоручаване дозе вакцина, па и незаобилазну бустер дозу. Сличан случај је и код спортиста који су, ради путовања и такмичења, били приморани да приме све препоручиване дозе. Зато не чуди повећан, „зачуђујући?“ број изненадних незгода и смртних случајева међу њима, поготово младих спортиста, у пуној физичкој спреми и снази.
Пошто вероватно није читао моје Отворено писмо члановима Кризног штаба под насловом „Ковид-19: Нејасне јасноће“ од 30. 11. 2020, др Тиодоровићу је непознат и следећи упозоравајући део из чланка „САРС_КОВ-2, ВИРУС ИЗ УТРОБЕ АРТИКА И АНТАРТИКА: Биолошко оружје или напад на планету из праисторије“, од 8. 11. 2020, у којем се указује на комплексност проблематике, па се стога не сме посматрати једнострано. Наиме, неуролозима, на које једино упућује др Тиодоровић, морају да се придруже квалитетни неуро-ендокрино-имунолози, неуропсихијатри и психолози:
„Као што је на почетку речено, за „физиолошки“ имунитет битан је правилан рад целокупног неуроендокриног система као контролног и извршног органа. Познато је да и у релативно здравом организму, услед укљештења нерава, упала узрокованих и херпес вирусима, блокада у чвориштима, као и услед мањка неуротрансмитера и лошег енергетског стања, нема ни одговарајућег преноса сигнала у телу и квалитетне одлазно-повратне везе са мозгом. Тиме се смањује успешност координације неуроендокриног система и органа одговорних за подршку целокупној физиологији тела. Зато, потребно је да наши познати неуроендокрино-имунолози изађу у јавност и приближе ову проблематику. Да својим ауторитетом нагласе да се правилним радом неуроендокрино-имунолошког система, без ометања херпес вирусима или негативним мислима и емоцијама, и уз смањење стреса и страха (присутног и одржаваног на готово свим нивоима, у Свету и код нас), остварују предуслови за очување психофизичког здравља.
А после њих, потребно је да и психијатри и психолози додатно указују на погубно дејство створених психичких поремећаја услед дуготрајне физичке и социјалне дистанце. И да говоре о начинима борбе против присутног, а дуготрајног посттрауматског синдрома, који је све учесталији услед осећања немоћи и страха од смрти, страха за егзистенцију сада и у будућности, и поготово страха за малу децу која све то проживљавају, упијају и памте.“
Линк овде https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/sars-kov-2-iz-utrobe-artika-i-antartika-biolosko-oruzje-ili-napad-na-planetu-iz-praistorije-6640
А 24. 11. 2020. објављен је на истом порталу чланак „После повећаног насиља у породици и друштву ДОЋИ ЋЕ ДО ПОВЕЋАНОГ БРОЈА САМОУБИСТАВА, што је у Америци већ месецима случај: Ковид-19, чекајући вакцину!“, који је, са додатим међунасловима, због актуелности, поново објављен 12. 2. 2021. У чланку сам указивао на погубна дејства стално изазиване панике и стреса на физичко и ментално здравље људи, као и на, за Струку знане или незнане (?), по већину људи драматичне трауматичне последице услед непрекидне, „добронамерно“ препоручиване, и од Владе санкцијама обавезиване и одржаване „социјалне дистанце“. И да је чекање на вакцину и вакцинисање становништва и хроничних болесника, услед стварања краткотрајног имунитета због брзих мутација вируса, углавном несврсисходно. Линк овде https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/posle-povecanog-nasilja-u-porodici-i-drustvu-doci-ce-do-povecanog-broja-samoubistava-sto-je-u-americi-vec-mesecima-slucaj-kovid-19-cekajuci-vakcinu-4564-4252
Тада је на порталу „Глас јавности“ новембра и децембра 2020. године објављено девет мојих осврта и анализа о Ковиду-19.
Но, вратимо се на већ поменути чланак од 28. 2. 2023. на порталу Блица, у којем читам:
„По свему што је до сада објављено, казао је др Тиодоровић, кракен нема посебних карактеристика и последица. […]
Кракен очигледно заобилази антитела која смо добили вакцином или пребољевањем. Тако стоји сада у радовима који су објављени. […] Корона ће постати ендемска као грип, и вакцинисаћемо се против ње као и против грипа, и ту пре свега мислим на старије особе и хроничне болеснике – рекао је др Тиодоровић у емисији „Кец на једанаест“ на телевизији К1“ (а пренето у Блицу 28. 2. 2023. године)
Овим путем желим да подсетим др Тиодоровића на већ речено о штетним дејствима адјуванса (алуминијумa и живe) у вакцинама. Такође да је у северној Италији у јесен 2019. велики број старије популације био вакцинисан против менингитиса и грипа, и да је и зато у повећаном броју страдао од Ковида почетком 2020. године. Наиме, како су и вируси грипа корона вируси, доказано је да блокирају и смањују размножавање Ковид вируса. овде https://www.glas-javnosti.rs/korona-virus/nova-saznanja-o-koroni-virus-kovida-iz-organizma-moze-da-istera-najobicnija-prehlada-9981
Према наведеном, индиректно се може закључити да се вакцинисањем против грипа и Ковида „истовремено“ (за исту сезону), потенцијално слаби имунитет људи за нове, природним мутацијама настале сојеве вируса. Да ли је и то био један од разлога за нагли скок броја умрлих у Србији крајем 2021. године? Подсећам да се са сталним вакцинацијама смањује способност природне одбране организма, па су ти људи подложнији и дејству биолошког оружја – манипулацијама научника створеним, и у популацију пуштеним, опаснијим хибридним сојевима вируса, бактерија и паразита…
Пратећи започету тему на порталу Блица, у интервјуу са др Тиодоровићем од 25. 1. 2023, читам уобичајене, много пута од Струке поновљене препоруке:
„ – Вакцинација је вид одговорног понашања према себи, сопственом здрављу и здрављу својих најмилијих. На свим пунктовима за вакцинисање у Републици Србији у сваком тренутку постоји довољна количина вакцина, а овом приликом још једном апелујемо на грађане да буду одговорни и да се вакцинишу, наведено је недавно у саопштењу Владе Србије.
Осим Фајзерових вакцина, на располагању су нам и Модернинине вакцине. Како је раније саопштено, вакцине садрже три варијанте омикрон соја корона вируса, али и оригинални вирус из Вухана.“
Линк овде https://www.blic.rs/vesti/beograd/bivalentne-vakcine-treba-da-primi-najugrozenija-populacija-kao-buster-dozu/d34jl0g
Дакле, тако каже Струка. „Али шта је са кракен сојем?“, подбуњује ме мој неуморни алтер его. „Сада кракен сој влада, а постојеће вакцине од њега не штите!“
Хтео – не хтео, испада да сам упао у замку и поново, овог пута својевољно, мада невољно, почео да премотавам прошлост и преживљено од стране Струке и Владе Србије; све ради прихватања и коришћења благодети и добробити науке и медицине. Сетио сам се да сам, због бриге за наше – поготово нас пензионера – добро, као и ради будућности наше деце (унучади), на сваком кораку обасипан непрестаним позивима за благотворну вакцинацију уз награде и „благослове“ (такође и упозораван о последицама одбијања – санкцијама и казнама, и о одговорности за животе ближњих, уколико останем невакцинисан). При томе је Струка имала здушну помоћ ауторитета у виду папе Фрање, и многих, не само наших, православних епископа…
Учен а недоучен, уместо да се манем ћорава посла и легнем на руду па да мирно заспим, ђаво ми није дао мира. Упадам даље у замку и избегавајући једна „сокоћала“ Митра Тарабића, постајем зависник других. У касну ноћ настављам да гуглам. А о том кошмарном искуству, у следећем наставку.
Слободан Бојковић,
дипл. инж. електронике у пензији
П. С. Истицање (болдирање) у цитираном тексту обавио С. Б.