Објављено и на порталу Борба за истину, 26. јула 2024.
Дана 26. јула (по у свету прихваћеном календару) православни Срби и Руси славе арханђела Гаврила. Свети архангел Гаврил (Гаврило) је у небеској хијерархији серафим. Одражава мужа Божјег и крепост Божију. Он је благовесник тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења и васкрсења. Заштитник је Срба, и његова чувена, чудесна фреска, налази се у манастиру Милешеви. У следећој богомољачкој песми боговесник је и благовесник другог доласка Господа Исуса Христа.
Благовест архангела Гаврила
Либанонски кедри
Моћне крошње њишу,
Светитељи на тамјан миришу,
А Гаврило у пуном сјају и слави,
Кренуо радосну вест да нам јави:
„Радуј се Земљо и људски Роде,
Долази време ваше слободе,
Небо је ближе,
Син Божји стиже.
Од угњетавача
Верне да избави,
Свет(л)ошћу да вас храни,
Свануће, мили, нови дани.
На браник истине постојано стани,
Православље брани, Роде изабрани,
Слободу, све даре Божијег пастира,
Мудрост, која срце доводи до мира.
На смирење, на стрпљење уз трпљење,
На праштања, међусобна поштовања,
На свеопшта покајања, Бог вас зове;
Одбацујте душа терет, све окове,
Обуците, за Женика, хаље нове.
Пробуђене, просветљене,
Божјом речи осењене,
Огрнуће царским рухом;
Најверније поданике,
Усиниће Светим Духом“.
+ + +
Хук
ветрова са висина,
Вита јела не стишава,
Док се шума небу клања,
Архангела глас одзвања:
„Стижем од Женика,
Нек престане ветра рика,
Реке да се у корита врате,
Серафими Славнејшејег,
Уз почасти прате!
Цвеће све више крунице да шири,
Лав са свим животињама да се измири,
А срце ваше, спремно нека буде,
Господ је Природу створио
за људе.
Земаљски и
Небески дом,
Вама, својој деци дао,
Да би вас, када ту одрастете,
И душу од грехова очистите,
Богу Оцу, за вечну службу, предао.
И све живо ће прићи,
Или се покорити
Божијем Сину,
У односу на Христа,
Висине ће пасти у низину;
Лажни извори ће престати тећи,
Кад опет на Земљу
дође Највећи!
Више неће бити болних гора,
Ни згаришта од спаљених шума,
Ни људима загађених облака и мора.
Љубав ће сву Природу
да обухвати,
Господ тај дар
и вама жели дати;
Немојте сада оклевати,
Много сте срца охладили,
Од ближњих, давно отуђили.
Долазим, да могу покуцати,
Делић љубави вама предати,
А љубав жели у срцу остати,
У њему пребивати,
Вечно живети!
Зато,
да би у љубави,
Са Христом стално био,
Широм отварај срце,
За бол и патњу ближњих,
Увек да осети трнце;
А за радост живота
Да се све више шири,
Са свима срце да се измири;
Љубав да расте, ка Небу се вије,
Дрво живота да се развије…
А да би, све живо, могло,
У једно, поново да се слије,
Сузе покајнице, уз сузе радоснице,
Много људи треба да пролије,
С љубављу, на новој Земљи,
Дан да свањује.
Да би, у Царству Христа,
Све Божије људи волели,
И Небеским пространствима,
К’о птице, слободни,
Духовним душама летели.
Стога,
Немој да ти
већ сутра буде жао,
Што си се греху предавао,
А досад се ниси покајао,
И бољи ниси постајао!
Дарове љубави си прихватао,
А са другима их ниси делио,
У себи и ближњима,
Волећи умножавао.
Ка лику Бога у
себи, крени,
Не часи,
Ниједног часа више,
Времена нема, промени се,
Да би покајничке молитве
могле да се услише.
Јер у књизи вечног живота,
Бог Отац имена пише,
Словима красним,
Од сувога злата,
Стално говори,
И понавља,
Да свима у свести
одзвања:
‘Ко како другоме чини,
Таква ће бити њему плата!
Ко љубав
срцем прима,
Дели је другима,
Духом се не надима,
Тај ће живети крај Мога Сина!’
Зато сам
послат да предам вести,
Ко се са Највећим може срести,
Јер, вас ће Анђео живота да упита:
‘Кога сте волели?
Да ли сте бољи постали,
Душу за Бога Оца сачували?’
Када на Земљу Господ,
У слави дохита!“
Амин
Песму испевали: Слободан Бојковић и Луција Брковић
Мало историје
Као што је на почетку речено, арханђел Гаврило заштитник је Срба, и његова чувена, чудесна фреска, налази се у манастиру Милешеви. Манастир Милешеву саградио је жупан Босне Стефан Владислав, други син краља Стефана Првовенчаног, у првој половини 13. века, као своју гробну цркву. По смрти оца, 1234. са престола збацује старијег брата Радослава и влада до 1243. када од њега престо преузима најмлађи брат, Стефан Урош. По смрти Светог Саве 27. 1. 1236. у Трнову у Бугарској, где је и сахрањен, краљ Стефан Владислав мошти свечано преноси у Милешеву 1237. и ту су се налазиле до 1594. године.
Пред моштима Светог Саве на Митровдан, празник посвећен свецу Димитрију Солунском, 1377. године крунисан је први краљ Босне, дотадашњи бан Твртко I Котроманић. (Нови, дневно-политички историчари делом негирају везу са Светим Савом и Србима…) Као наследник Немањића по женској линији, с обзиром да цар Урош није имао деце, придодаје титулу Стефан, и по милости Божијој, постаје краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам.
Локални Турци су поштовали Светог Саву, помагали калуђере и чували манастир Милешеву. Због великог поштовања култа Сетог Саве међу Србима, али и Турцима, Синан паша (Арбанас пореклом) 1594. године на Врачарском брду тадашњег Београда на ломачи спаљује мошти Светог Саве, како је записано и како се вековима званично сматрало. Међутим, постоје наговештаји да су спаљене неке друге, од калуђера подметнуте мошти, а да се мошти Светог Саве налазе у једном манастиру у Црној Гори. А када дође прави тренутак, с Божјим допуштењем, разрешиће се дилеме.
Први сателитски пренос видео сигнала 1962. године између Европе и Северне Америке садржао је слику фреске Белог анђела из Милешеве. А када је, нешто касније, са наше планете послат први сателитски сигнал у васиону, садржао је слике човековог освајања Месеца, Kинеског зида и слику фреске Белог анђела, која је била порука мира, љубави и разумевања.
Нажалост, двоструки аршини и цинизам западних моћника, огледају се и у чињеници да jе предузета мисија Нато пакта 1999. године против Србије, наводно ради увођења демократије (уз неопходно збацивање режима Слободана Милошевића) са 78 дана непрестаног бомбардавања војних, стратешких, али и цивилних циљева, и уз бројне жртве цивила као колатералне, често намерно изазване штете ради застрашивања, али и због беса услед српског пружања отпора агресорима – названа Милосрдни анђео. Или, Племенити анђео, како нас убеђују добри познаваоци финеса енглеског језика, наши усрдни, нажалост и од владајућих структура у Србији награђивани, србомрзећи Еуропејци, здушно и безочно спроводећи планове својих налогодаваца, Евроатланских колонизатора.
Аутор: Слободан Бојковић
П. С. Текст и песма преузети из књиге, Духовне читанке „Све је Твоје, Боже“ аутора Слободана Бојковића, Прометеј, Нови Сад, 2022. године.